određivanje sadržaja slobodnog i ukupnog SO2

Sumpor dioksid (SO2) predstavlja praktično nezamenljivo sredstvo za zaštitu vina. Izvori SO2 mogu biti različiti; u gasovitom stanju, u obliku sumporaste kiseline (H2SO3), u obliku sumpornih traka ili diskova…Verovatno najpoznatiji i najčešće primenjivani oblik je kalijum metabisulfit (K2S2O5) poznatiji kao vinobran. Mnogi proizvođači vina, naročito oni neiskusniji, osnovnu grešku prave upravo u segmentu pravilnog sulfitisanja (sumporisanja vina). Neki od njih čak izbegavaju upotrebu SO2 smatrajući ga otrovom i “hemijom” koju ne žele da dodaju u vino. Upravo zbog toga dolazi do oksidacije (potamnjivanje vina i gubitak mirisa i svežine), a kao krajnja posledica se može javiti i sirćetna kiselina što je kvar za koji nema leka. Dakle, pravilnim sulfitisanjem i redovnim praćenjem nivoa SO2 u vinu bićemo u stanju da vino sačuvamo od oksidacije i delovanja mikroorganizama i na taj način očuvamo svežinu i sprečimo kvarenje. Kada u vino dodamo SO2 on se jednim delom vezuje za neke sastojke u vinu, a drugim delom ostaje kao slobodan. Upravo taj slobodan SO2 nam čuva vino. Slobodan + vezani SO2 čine ukupni SO2 čija je količina zakonski limitirana pravilnikom o vinu. U kom će se odnosu nalaziti slobodan i vezan SO2 zavisi od dosta činilaca,  a naš cilj je da sa što manje ukupnog SO2 postignemo zadovoljavajući nivo slobodnog SO2. Za pravilno sulfitisanje tj. određivanje potrebne količine sredstva neophodno je da znamo ne samo sadržaj slobodnog SO2. Nešto više o tome možete pročitati na stranici posvećoj vinobranu.